Vla­da Cr­ne Go­re ne mo­že sa­ma da raz­vi­je pro­gram eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva jer ne­ma zna­nja i ne zna ka­ko to da ura­di. Za­to im je po­tre­ban sa­vjet­nik sa do­brom re­pu­ta­ci­jom iz te dje­lat­no­sti, ka­zao je glav­ni ope­ra­tiv­ni di­rek­tor gru­pe Hen­li i part­ners iz Austri­je Jurg Ste­fen. Ta kom­pa­ni­ja je ra­di­la pro­gra­me eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva za ne­ko­li­ko dr­ža­va i, pre­ma ri­je­či­ma Ste­fe­na, li­der je u ovom po­slu.
– Kom­pa­ni­ja ko­ja bi sa­vje­to­va­la Cr­nu Go­ru mo­ra da ima do­bru re­pu­ta­ci­ju, jer Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve (SAD), NA­TO i Evrop­ska ko­mi­si­ja in­si­s­tira­ju na to­me i ve­o­ma pa­žlji­vo pra­te šta Cr­na Go­ra ra­di po ovom pi­ta­nju. Pri­hva­ti­će ta­kav pro­gram sa­mo ako Cr­na Go­ra iza­be­re kom­pa­ni­ju sa ve­o­ma do­brom re­pu­ta­ci­jom, jer u na­šoj dje­lat­no­sti ima kom­pa­ni­ja ko­je su op­tu­že­ne za ko­rup­ci­ju, ta­ko da Cr­na Go­ra mo­ra da bu­de ve­o­ma opre­zna pri­li­kom iz­bo­ra sa­vjet­ni­ka. Ja­sno je da pro­gram ne mo­gu ura­di­ti sa­mi i da im je po­tre­ban sa­vjet­nik da ga im­ple­men­ti­ra­ju – re­kao je Ste­fen u in­ter­vjuu za „Dan”.
Nje­go­va kom­pa­ni­ja, za­jed­no sa fir­ma­ma Fra­go­men i Over­sis Šan­gaj, do­sta­vi­la je po­nu­du na ten­de­ru ko­ji je Vla­da la­ni ras­pi­sa­la za pro­gram eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva, ali je nji­ho­va po­nu­da, kao i sve osta­le od­bi­je­na.
– Ka­da je­dan ten­der pro­pad­ne lo­gi­čan ko­rak je ras­pi­si­va­nje dru­gog ten­de­ra. Ta­ko je bi­lo sa broj­nim ten­de­ri­ma ras­pi­si­va­nim u CG, me­đu­tim, no­va vla­da ni­je ras­pi­sa­la ten­der, već je od­lu­či­la da tra­ži da im kom­pa­ni­je ko­je se ba­ve eko­nom­skim dr­ža­vljan­stvom po­ša­lju pro­gra­me i su­ge­sti­je. Ten­der ko­ji je Vla­da CG ras­pi­sa­la bio je je­dan od naj­te­žih. Tre­ba­lo nam je dva mje­se­ca da pri­pre­mi­mo do­ku­men­ta­ci­ju na 400 stra­na, ko­ju smo mo­ra­li da pre­ve­de­mo na cr­no­gor­ski. Sa­da smo tu istu do­ku­men­ta­ci­ju po­sla­li Vla­di, ko­ja mo­že da pre­pi­še taj pro­gram, ali ga ne mo­že la­ko im­ple­men­ti­ra­ti. Za­to je po­treb­no da ima­ju sa­vjet­ni­ka. Že­lje­li bi­smo da po­mog­ne­mo Vla­di da sa­či­ni pro­gram eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva, jer smo ulo­ži­li do­sta vre­me­na i nov­ca na ten­der­ru ko­ji je pro­pao – is­ta­kao je Ste­fen.
• Da li se ne­gdje u svi­je­tu eko­nom­sko dr­ža­vljan­stvo da­je za od­re­đe­nu su­mu nov­ca, kao što je Vla­da pla­ni­ra­la da ura­di la­ni?
– Ako ana­li­zi­ra­mo po­sto­je­će uspje­šne pro­gra­me eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva, a ima ih šest, se­dam, oni pod­ra­zu­mi­je­va­ju jed­nu ili dru­gu op­ci­ju ili kom­bi­na­ci­ju te dvi­je op­ci­je. Kod pet pro­gra­ma na Ka­ri­bi­ma ima­te op­ci­ju da ili do­ni­ra­te no­vac Vla­di ili da in­ve­sti­ra­te u ne­kret­ni­ne. Mo­že­te da bi­ra­te šta će­te od to dvo­je. U Evro­pi je Mal­ta iza­bra­la do­na­ci­ju, dok je Ki­par iza­brao ula­ga­nje u ne­kret­ni­ne.
Kod pro­gra­ma eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva uvi­jek je fik­san iz­nos do­na­ci­je ili ula­ga­nja.
Naj­ni­ži iz­nos do­na­ci­je je na St. Lu­ci­ji 100 hi­lja­da do­la­ra, dok je naj­vi­ši na Mal­ti od 650.000 eura po jed­nom apli­kan­tu. Ka­da su u pi­ta­nju in­ve­sti­ci­je u ne­kret­ni­ne naj­ma­nje tra­že­ne su na Ka­ri­bi­ma od 350 hi­lja­da do­la­ra, a naj­sku­plje na Ki­pru od dva mi­li­o­na.
Ka­da sa­vje­tu­je­mo dr­ža­ve, ras­pra­vlja­mo sa nji­ma o iz­no­su, jer ako je iz­nos pre­ni­zak ni­je do­bro za dr­ža­vu, a ako je pre­vi­sok ni­je do­bro jer ni­ko ne­će da ku­pi dr­ža­vljan­stvo.
• Ko­je su ma­ne pr­o­da­je eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva po od­re­đe­noj ci­je­ni i da li po­sto­ji mo­guć­nost zlo­u­po­tre­be ?
– Ima do­sta lju­di, te­ro­ri­sta, kri­mi­na­la­ca, kri­jum­ča­ra dro­ge, ko­ji ko­ri­ste do­sta pa­so­ša i ko­ji ho­će dr­ža­vljan­stva iz po­gre­šnih raz­lo­ga. Za­to je ve­o­ma va­žan dju di­li­džens ili te­melj­na pro­vje­ra ko­ju sa­dr­ži pro­gram eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva. Ako se dju di­li­džens do­bro od­ra­di ne­mo­gu­će je da kri­mi­na­lac do­bi­je eko­nom­sko dr­ža­vljan­stvo.
Naj­ve­ći ri­zik po pi­ta­nju pro­gra­ma je u ve­zi sa pro­vje­ra­ma ko­je dr­ža­va tre­ba da ra­di. Dr­žav­ni slu­žbe­ni­ci ko­ji ra­de na tim pro­gra­mi­ma mo­ra­ju da bu­du do­volj­no edu­ko­va­ni.
Ta­ko­đe, apli­kan­ti ko­ji su, re­ci­mo, do­bi­li dr­ža­vljan­stvo CG, ne že­le da pro­či­ta­ju da je ne­ki kri­mi­na­lac do­bio dr­žavljnstvo kroz pro­gram. Ako je re­pu­ta­ci­ja upit­na, idu na dru­gi pro­gram, od­no­sno kod dru­ge dr­ža­ve.
• Tre­ba li pro­pi­sa­ti mi­ni­mum ula­ga­nja za da­va­nje eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva?
– Tre­ba. Mi­ni­mum ula­ga­nja je fik­sna su­ma, ali ako su uklju­če­ni su­pru­žni­ci ili dje­ca po­ve­ća­va se iz­nos. Ni­je­sam čuo da je kli­jent htio da pla­ti vi­še od fik­sne do­na­ci­je, ali kad su ne­kret­ni­ne u pi­ta­nju če­sto se ide sa ve­ćim ula­ga­njem, za­vi­sno od bro­ja čla­no­va po­ro­di­ce.
Ta­ko­đe, po­sto­ji i tre­ća op­ci­ja. Dr­ža­ve na Ka­ri­bi­ma ima­ju op­ci­ju po­kre­ta­nja bi­zni­sa sa mi­ni­mu­mom in­ve­sti­ci­ja za do­bi­ja­nje dr­ža­vljan­stva.
In­te­re­sant­no je da in­ve­sti­to­ri ko­ji že­le eko­nom­sko dr­ža­vljan­stvo do­la­ze naj­vi­še iz Ru­si­je i okol­nih dr­ža­va, Bli­skog Is­to­ka ili Azi­je.
Ova tre­ća op­ci­ja mo­že da se ko­ri­sti u Cr­noj Go­ri. Tu je va­žno da kri­te­ri­ju­mi mo­ra­ju bi­ti objek­tiv­ni. Da se ne do­zvo­li da dr­žav­ni slu­žbe­nik na osno­vu su­bjek­tiv­nog kri­te­ri­ju­ma od­lu­ču­je ko­me da­ti dr­ža­vljan­stvo.
Jed­na od ide­ja po pi­ta­nju Cr­ne Go­re je da se raz­vi­je sje­ver. Ta­ko da bi ula­ga­nje u ne­kret­ni­ne na sje­ve­ru bi­le ni­že u od­no­su na Pod­go­ri­cu i pri­mor­je za do­bi­ja­nje eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva.
• Da li se dr­ža­vljan­stvo mo­že od­u­ze­ti ako in­ve­sti­tor ne re­a­li­zu­je do­go­vo­re­ne in­ve­sti­ci­je?
– Za­ni­mlji­vo pi­ta­nje. Ka­da oso­ba pre­da za­htjev za dr­ža­vljan­stvo, Vla­da od­ra­di te­melj­nu pro­vje­ru, i ako je sve u re­du iz­da pi­smo o na­čel­nom odo­bre­nju. To pi­smo ni­je dr­ža­vljan­stvo, ali u nje­mu pi­še da ta oso­ba mo­že po­sta­ti dr­ža­vlja­nin uz od­re­đe­ne uslo­ve ko­ji su ula­ga­nje ili do­na­ci­ja. Ako do­ka­že da je dao do­na­ci­ju ili ulo­žio u ne­kret­ni­nu, on­da do­bi­ja dr­ža­vljan­stvo.
D. MI­LA­ČIĆ


Sa­vje­tu­ju Vla­du Mal­te

• U ko­jim sve ze­mlja­ma Hen­li i part­ners spro­vo­di pro­gra­me eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva i po če­mu su va­ši pro­gra­mi spe­ci­fič­ni u od­no­su na kon­ku­ren­ci­ju, od­no­sno na če­mu se za­sni­va­ju?
– Za­pra­vo ne­ma­mo kon­ku­ren­ci­ju. Ovu dje­lat­nost smo pro­na­šli pri­je 25 go­di­na i ra­di­mo kao sa­vjet­ni­ci mno­gih ze­ma­lja po pi­ta­nju eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva.
Pr­vi an­ga­žman smo ima­li od dr­ža­ve St. Kits i Ne­vis u 2010. go­di­ni. To je bio pr­vi pro­gram eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva na svi­je­tu i ni­je bio uspje­šan, pa su nas an­ga­žo­va­li 2010. go­di­ne. Ana­li­zi­ra­li smo pro­gram i bi­li smo za­du­že­ni za dju di­li­džens pro­ces. Od­ra­di­li smo taj pro­ces i bi­lo je pe­ri­o­da ka­da je 40 od­sto pri­ho­da do­la­zi­lo od ovog pro­gra­ma i to je pr­vi i je­dan od naj­u­spje­šni­jih pro­gra­ma.
Na­kon to­ga smo ra­di­li na Na­ti­gua i Berd­mu­da, su­sjed­noj dr­ža­vi, po­tom 2013. go­di­ne smo po­bi­je­di­li na ten­de­ru na Mal­ti i sa­vjet­ni­ci smo nji­ho­ve vla­de. Kra­jem 2016. an­ga­žo­va­la nas je Gre­na­da. Oni su ima­li pro­gram, ali ni­je bio uspje­šan. La­ni su ima­li 10 apli­ka­ci­ja, a ove go­di­ne ot­ka­ko su nas an­ga­žo­va­li ima­ju 100 apli­ka­ci­ja.